Tek smo se upoznali. Sedimo, a gde bih ja, u restoranu Hotela „Mažestik“. Pijemo kafu, dobra je, ali ne tako ukusna kao ona u njegovom Novom Pazaru, iz kafečajnice „Teferič“ gde se priprema na žaru. Divanimo, kao da se znamo dugo i da nas ne razdvaja jaz od bar tri decenije. On je miran, tih i posve odan razgovoru o filmu.
„Želim da od Novog Pazara napravim filmsko utočište, festival koji će okupljati filmadžije i publiku ne samo iz Srbije već iz celog sveta. To je tvoj grad isprepletan kulturama i civilizacijama i te kako zaslužio“, zborim Vahidu Džankoviću, mladom i posve darovitom glumcu. I, zakačio se na udicu: „Isto želim, iako više ne živim tamo. Ali vuku koreni, često sam dole kod svojih. Mislim slično kao i vi, i kao moje mlađe kolege, Novopazarci Nedim (Nezirović) i Amar (Ćorović). Prošle godine kada je osnovan, jedan od prezentera IKT FilmFest bio je baš Nedim, i rekao mi je da je to jedinstveni festival kod nas, možda i šire. Sa jakim pratećim programom, film će ući pod kožu svim ljudima, a taj festival će se brzo nadaleko ćuti“.
Tako i delamo. Od 26. do 28. oktobra, u Pratećem programu su filmsko-književne radionice i tri mnogostruko nagrađivana filma: „Strahinja Banović“ Stefana Arsenijevića, „Leto kada sam naučila da letim“ Raše Andrića i “Poslednji uzdah”, turskog reditelja Nisana Daga.
“Da, to je pun pogodak. Pravi kvalitet. Verujem da će dvorana Kulturnog centra u Novom Pazaru biti dupke puna. Tim pre što je ulaz besplatan. I po tome je IKT FilmFest jedinstven”, zaključio je Vahid Džanković.
